Mufti Nedžad Grabus je pripravil bajramsko hutbo za vse džemate v Sloveniji. Hutbo v celoti objavljamo v bosanskem in slovenskem jeziku.
Poštovana braćo i sestre,
Danas je 1. ševval 1428. godine po Hidžri, odnosno 12. oktobar 2007. Danas je prvi dan ramazanskog Bajrama. Ramazanski bajram je muslimanski mubarek blagdan, koji označava kraj mjeseca rahmeta (Božije milosti), magfireta (oprosta) i selameta (spasenja i mira). Ramazan je mjesec posta i časne Knjige Kur'ani-kerima. Muhammed, a.s., je rekao da su ramazanski i hadžijski bajrami muslimanski mubarek dani. To su dani koji unose u naše živote radost, toplinu, međusobno poštovanje i razumijevanje. Bajrami su prilika da se prisjetimo nekih važnih i vječnih poruka koje nam je uputio Uzvišeni Stvoritelj i Njegov miljenik Muhammed, a.s.
Mi vjerujemo da je Uzvišeni Bog stvorio nebesa i Zemlju. Vjerujemo da nas je Uzvišeni stvorio od jednog čovjeka i žene. U suri Hudžurat čitamo slijedeći ajet:
„O ljudi! Mi smo vas od muškarca i žene stvorili i plemenima i narodima vas učinili, da biste se upoznavali! Najplemenitiji kod Allaha su oni koji su najviše svjesni Allaha, dž.š. Allah sve zna i obaviješten je.“ (El-Hudžurat, 13)
Ljudi su od najstarijih vremena uspostavljali odnose među različitim narodima i kulturama. Povijest bilježi i velike sukobe među narodima i državama. U svijetu moderne tehnike i tehnologije mediji su učinili svijet globalnim selom. Globalizacija je nametnula i pokrenula mnoga pitanja koja su postala zajednička za cijelo čovječanstvo. To su pitanja sigurnosti, ekonomskog napretka, povezivanja i jačanja veza među državama i narodima. Porasle su i napetosti zbog različitih pogleda na značajna pitanja koja se tiču svakog čovjeka na Zemlji. Briga za budućnost planete Zemlje zbog prekomjernog ispuštanja emisionih gasova u atmosferu, što ima za posljedicu otopljavanje ledenih površina i strah pred prirodnim nepogodama jesu pitanja koja zanimaju sve veći broj ljudi. Da li je suvremeni čovjek sposoban odgovoriti na izazove s kojima se suočava? Usprkos velikom ekonomskom razvoju na svijetu je više od milijardu ljudi koji nemaju dovoljno sredstava za puko preživljavanje, a kamo li za život dostojan ljudskog digniteta. Svi ljudi su, bez obzira na rasu, boju kože, jezik kojim govore i druge razlike, braća po porijeklu. Muhammed, a.s., nam je savjetovao da i u najtežim trenucima tražimo snagu u vjeri i da pokušamo pronaći smisao svoga življenja. Muhammed, a.s., je savjetovao da čovjek treba činiti dobro čak i ako bi nastupili posljednji trenuci na Dunjaluku, a čovjek drži mladicu, sadnicu u ruci trebao bi je zasaditi. To je snaga i volja za životom. To je kultura odnosa prema životu na Zemlji.
Religija može ljude povezivati ili razdvajati. Uzvišeni Bog nas je poučio da u vjeru nema prisile (La ikrahe fiddin, II:256) Mi također vjerujemo da je Uzvišeni Bog svijet stvorio pluralnim u jezičkom, rasnom i etničkom smislu.
„I od Njegovih Znakova je i stvaranje nebesa i Zemlje, i različitost vaših jezika i vaših boja!“ (Er-Rum, 22)
Stoga svako tumačenje religije koje je isključivo prema bilo kojoj jezičkoj, rasnoj ili etničkoj skupini nije utemeljeno na principima koji su objavljeni u Svetoj Knjizi Kur'anu.
Tokom povijesne realizacije islama zabilježeni su periodi sjajnog napretka u znanstvenom i kulturnom segmentu. O tome najbolje svjedoče prijevodi grčkih djela u arapski jezik, a onda nakon nekoliko stoljeća u evropske jezike. Obrazovna dostignuća muslimana koja iščitavamo u djelima Al-Farabija, Ibn Sinaa, Ebu Mensura el-Maturidija, Ibn Rušda, Ibn Arabija, Dželaluddina Rumija i drugih velikana islamske prošlosti, pripadaju općem ljudskom naslijeđu. Nažalost povijest bilježi i velike periode dekadence u muslimanskim društvima. Nikada ranije kao danas nisu islam tumačili i često nametali svoja tumačenja pravi anonimusi i marginalci, osobe koje nemaju elementarno islamsko obrazovanje, a kamoli opće obrazovanje. Mnoga tumačenja islama koja slušamo ili čitamo potpuno su degradirala islamske etičke i estetske vrijednosti. Naprosto, nesuvislosti vezena za islam lakše nalaze put do gledateljstva i slušateljstva i nastavljaju i dalje širiti stereotipe i predrasude o islamu kao religiji koja nije kompatibilna sa suvremenim naprednim idejama i stavove o njenim sljedbenicima koji ne razumiju suvremeni način života civiliziranog čovjeka.
Bajramska hutba nije prilika da se detaljnije govori o tim pitanjima, no želimo samo naglasiti da je islam religija koja u sebi nosi snažnu poruku za učenjem i znanstvenim istraživanjem. Prvi stavci objavljeni Muhammedu, a.s., uz ramazan bili su:
„Uči, čitaj, proučavaj u ime svoga Gospodara, Koji stvara!“ (El-Alek, 1)
Kur'an je knjiga koja nas poziva da s ljudima na najljepši način raspravljamo i vodimo dijalog.
„A ti na Putu Gospodara svoga pozovi mudrošću i savjetom lijepim i s njima ti raspravljaj na način najljepši!» (En-Nahl, 125)
Kur'an izriče snažnu kritiku o oholosti, kiburu i oholim ljudima.
„I po zemlji osiono ne idi, jer zbilja zemlju nećeš moći probiti, niti planine visinom dostići.» (E-Isra, 37)
Kur'an također kritikuje osobe koje kleveću druge i zgrću imetak samo za sebe.
„Teško svakom klevetniku i podrugljivcu, koji blago zgrće i broji ga, misleći da će ga blago njegovo vječnim učiniti!» (El-Humeze, 1-3)
Islam nas uči da je vrijednost jednog ljudskog života kao vrijednost čitavog čovječanstva. To su poruke koje smo slušali i govorili u toku mjeseca ramazana. Nadamo se da smo neke od tih poruka usvojili i da ćemo ih primjenjivati u svom životu. Historijsko iskustvo islama i višestoljetna praksa naših predaka snažna su osnova našega razumijevanja islama. To je put kojem su predani imami i tumači islama u našim džematima. Vjera treba spajati ljude. Svako tumačenje vjere koje razdvaja ljude nije utemeljeno na sunnetu Muhammeda, a.s. Svako društvo i zajednica ima članove koji su kolebljivi i često sumnjaju u svoja uvjerenja. Za takve treba učiti dove Uzvišenom Allahu da ih osnaži. Muhammed, a.s, nas je podučio da je poslan da opominje, a ne da proklinje ljude. On je i sa svojim neistomišljenicima i ljudima koji su ga proganjali i često iznevjeravali zadržavao ljudsko dostojanstvo. To jeste i treba i za nas biti snažan izvor inspiracije da nastavimo dalje hoditi putem naše vjere i kad ne vidimo pozitivan rezultat ispred sebe. Mi smo Zajednica koja poziva da se čini dobro, a odvraća od zla.
Poštovana braćo,
Potpuno je jasno da je naše djelovanje i vaše sudjelovanje u ibadetima, kao i ukupnom životu i radu Islamske zajednice slobodno i dobrovoljno. Snagom našega uvjerenja u načela islama: vjere u Jednog Boga, meleke, objavljene knjige, Božije Poslanike, Dan Suda i Božije određenje, svi zajedno nastojimo učiniti što više dobrih djela za Islamsku zajednicu i društvo u cjelini u kojem živimo. Tako se potvrđujemo kao vjernici i članovi džemata kojem pripadamo. Musliman ima obaveze koje su individulane, porodične, džematske, profesionalne i društvene. Kada su sve komponente upotpunjene možemo govoriti o odgovornoj osobi koja razumije ljudsko poslanje, čovjeka kao halifu na Zemlji. Naše poslanje je da gradimo dobre međuljudske odnose i razvijamo kulturu poštovanja i tolerancije među ljudima. Islamska zajednica je zajednica vjernika koji svjedoče vjeru u Uzvišenog Allaha i vjeru u Poslanika Muhammeda, a.s.
Želim vas podsjetiti da smo 7. jula 2007. godine, potpisali sporazum s Vladom Republike Slovenije o pravnom položaju IZ-a u Sloveniji. Tim sporazumom jasno su definirana polja našega djelovanja, a IZ je preciznije pozicionirana u slovenski pravni sustav.
Sporazumom je definirano u 4. članu da pristojna telesa Islamske skupnosti, v skladu s pravili notranje organiziranosti, oblikujejo službe in organe Islamske skupnosti.
Imenovanje, odpoklici, odpovedi in premestitve verskih uslužbencev ali funkcionarjev Islamske skupnosti, so v njeni izključni pristojnosti oziroma v pristojnosti organov Islamske skupnosti.
Prema tome, nema dileme ko je odgovoran za funkcioniranje organa Islamske zajednice. Naši su prijatelji koji nas podržavaju u radu, a ne oni koji nam nameću lažne dileme o našoj Zajednici. IZ-a u Sloveniji je hvala Uzvišenom stabilizirana na radost njenih prijatelja i svih njenih članova.
Sada je najvažnije pitanje za muslimane u Sloveniji izgradnja IKC u Ljubljani. Period od blizu četrdeset godina nastojanja da se riješi to pitanje obavezuje nas na ozbiljnost i svojevrsni oprez u govoru o tome. Na temelju podataka kojima raspolažemo stvari se odvijaju u pozitivnom smjeru. Molimo Uzvišenog Boga da sve scile i haribde koje nam stoje na putu uspješno prijeđemo i stignemo do cilja, dobivanja svih potrebnih dozvola za izgradnju IKC. Hazreti Alija je savjetovao nas muslimane da radimo na dunjaluku kao da ćemo stalno živjeti, a da se spremamo za Ahiret kao da ćemo sutra umrijeti. Iz te poruke možemo i mi naučiti poruku za džamiju u Ljubljani. Radimo i dajmo svoj doprinos kao da će sutra početi izgradnja džamije u Ljubljani. Potrebno je čvrsto vjerovati da će džamiju izgraditi oni koji se budu najviše trudili i radili na tom pitanju, inspirirani snažnom vjerom u Boga, a ne težnjom za slavom ili dunjalučkim častima. Stoga ne pitaj kad će biti džamija, već pitaj šta mogu učiniti da džamija bude u Ljubljani.
Pozivam vas, poštovana braćo, da svoju djecu odgajate i obrazujete u duhu našeg tradicionalnog razumijevanja islama. Dobro bi bilo da zapamtimo hadis Muhammeda, a.s., u kojem je on opisao svoje sljedbenike na slijedeći način:
„Ko ne poštuje starije članove našega društva, ko nema samilosti prema djeci i mladima, ko ne poštuje i ne priznaje učene ljude i nije dio naše Zajednice.“
U hadisu je snažna poruka u kojoj se naglašava važnost transgeneracijskoga razumijevanja i uvažavanja. Sve je više djece koja nakon osamostaljivanja u životu ne vode brigu u svojim roditeljima, sve je više roditelja koji u danima svoje životne jeseni ne žive skupa sa djecom. Stoga je pitanje porodice za nas muslimane izuzetno važno. Čuvajmo porodične i rodbinske veze. Ako nemate vremena otići na bajramski zijaret svojoj rodbini pozovite svoje najbliže rođake barem telefonom. Sjetite se da nas je Muhammed, a.s., učio da dva vjernika ne smiju biti ljuti jedan na drugog više od tri dana i da trebaju pronaći način da prevaziđu nesporazum. Bajram je odlična prilika da se poselamimo i sa onima s kojima se rijetko selamimo, da zatražimo halala jedni od drugih i da smognemo snage da nadrastemo svoje slabosti.
Znam da je puno muslimana iz Slovenije otišlo u BiH, Makedoniju, Kosovo, Sandžak i Crnu Goru da tamo budu za Bajram. Dva su razloga: Jedni žele biti sa svojim rođacima drugi ne pristaju na činjenicu da Bajram klanjaju u sportskim dvoranama.
Bajram je praznik mira i prijateljstva. Savjetujemo vam da bajramsku radost podijelite sa svojom porodicom, prijateljima i susjedima.
Molim Uzvišenog Allaha da podari zdravlje svima koji su bolesni. Molim Uzvišenog da naše najdraže koji su preselili na Bolji svijet nagradi svojom milošću, a nama živima da dà snage i mudrosti da budemo na ispravnom Putu.
Svim muslimanima u Sloveniji i svijetu: Eid Mubarek. Bajram šerif mubarek olsun! Me fat Bajrami! Vesel in srečen Bajram! May this Eid bring blessings and prosperity to you!
Ljubljana, 1.ševval 1428/12.10.2007.
muftija Nedžad Grabus
Spoštovani bratje in sestre,
Danes je 1. ševval 1428 P.H. oziroma 12. oktober 2007. Danes je prvi dan ramazanskega Bajrama. Ramazanski bajram je muslimanski praznik, ki označuje konec meseca rahmeta (Božije milosti), magfireta (oproščanja) in selameta (rešitve in miru). Ramazan je mesec posta in častne Knjige Kur’ana. Muhammed, naj je mir z njim, je povedal, da so ramazanski in kurban bajrami muslimanski mubarek (svečani) dnevi. To so dnevi, ki vnašajo v naša življenja radost, toplino, medsebojno spoštovanje in razumevanje. Bajrami so priložnost, da se spomnimo nekaterih pomembnih in večnih sporočil, ki nam jih je poslal Vzvišeni Stvarnik in Njegov poslanec Muhammed, naj je mir z njim.
Mi verujemo, da je Vzvišeni Bog ustvaril nebo in Zemljo. Verujemo, da nas je Vzvišeni ustvaril od enega človeka in ene žene. V poglavju Hudžurat (Sobe) lahko beremo naslednji ajet (stavek):
“O ljudje! Ustvarimo vas iz enega moža in ene žene. Delimo vas na ljudstva in plemena, da bi se spoznali. Pri Gospodarju je najvišji tisti, ki se ga najbolj boji. Gospodar resnično vse ve in nič mu ni skrito! (El-Hudžurat, 13)
Ljudje so vedno vzpostavljali odnose med različnimi narodi in kulturami. Zgodovina beleži tudi velike spopade med narodi in državami. V svetu moderne tehnike in tehnologije so mediji od sveta naredili globalno vas. Globalizacija je vsilila in spodbudila številna vprašanja, ki so postala skupna za celotno človeštvo. To so vprašanja varnosti, ekonomskega napredka, povezovanja in krepitve odnosov med državami in narodi. Povečale so tudi napetosti zaradi različnih pogledov na pomembna vprašanja, ki se tičejo vsakega človeka na Zemlji. Skrb za prihodnost planete Zemlje zaradi prekomernih izpuhov različnih plinov v atmosfero kar povzroča topljenje ledenih površin in strah pred naravnimi nesrečami so vprašanja, ki zanimajo vse več ljudi. Ali je sodobni človek sposoben odgovoriti na izzive s katerimi se sooča? Ne glede na velik ekonomski razvoj je na svetu več kot milijarda ljudi, ki nimajo dovolj sredstev za preživetje. Vsi ljudje so, ne glede na raso, barvo, jezik s katerim govorijo in druge razlike, bratje po poreklu. Muhammed, naj je mir z njim, je svetoval, da tudi v najtežjih trenutkih iščemo moč v veri ter, da poskusimo najti smisel svojega življenja. Muhammed, naj je mir z njim, je svetoval, da mora človek delati dobro celo, če bi bili to njegovi zadnji trenutki na tem svetu. To je moč in volja za življenjem. To je kultura odnosa do življenja na Zemlji.
Religija lahko ljudi povezuje in ločuje. Vzvišeni Bog nas je podučil, da v veri ni prisile (La ikrahe fiddin, II:256). Mi verujemo, da je Vzvišeni Bog ustvaril svet pluralnim v jezičnem, rasnem in etničnem smislu.
“Še en njegov dokaz je ustvarjanje nebes in zemlje, raznovrstnost vaših jezikov in polti. To je zares poduk za tiste, ki razmišljajo.” (Er-Rum, 22)
Zato, vsako tolmačenje religije, ki je izključno po katerikoli jezični, rasni ali etnični skupini, ni utemeljeno na principih, ki so razodeti v Sveti Knjigi Kur’anu.
Skozi zgodovinsko realizacijo islama so zabeležena obdobja sijajnega napredka v znanstvenem in kulturnem segmentu. O tem najbolje pričajo prevodi grških del v arabščino in potem čez nekaj stoletij v evropske jezike. Izobraževalni dosežki muslimanov, ki jih beremo v delih Al-Farabija, Ibn Sinaa, El-Mensura el-Maturidija, Ibn Rušda, Ibn Arebija, Dželaluddina Rumija in drugih velikanov islamske zgodovine, pripadajo splošni ljudski dediščini. Na žalost, zgodovina beleži tudi velika obdobja dekadence v muslimanskih društvih. Nikoli prej kot danes niso islam tolmačili in pogosto vsiljevali svoja tolmačenja pravi anonimusi in marginalci, osebe, ki nimajo elementarno islamsko izobrazbo kaj šele splošno izobrazbo. Številna tolmačenja islama, ki jih poslušamo ali beremo so popolnoma degradirala islamske etične in estetske vrednote. Preprosto, brezsmiselnosti, ki so pogosto povezane z islamom lažje najdejo pot do gledalcev in poslušalcev ter nadaljujejo širjenje stereotipov in predsodkov o islamu kot religiji, ki ni kompatibilna s sodobnimi naprednimi idejami in stališči o njenih pripadnikih, ki ne razumejo sodobni način življenja civiliziranega človeka.
Bajramska hutba ni priložnost, da bolj podrobno govorimo o teh vprašanjih toda samo smo želeli poudariti, da je islam religija, ki v sebi nosi močno sporočilo o potrebi izobraževanja in znanstvenim raziskovanjem. Prvi stavki, ki so bili razodeti Muhammedu, naj je mir z njim, v času meseca ramazana so bili
“Recitiraj, proučuj v imenu Gospodarja, ki ustvari!” (Al-Alek, 1)
Kur’an je knjiga, ki nas poziva, da z ljudmi razpravljamo na najlepši način ter, da vodimo dialog z njimi.
“Kliči ljudi na pot svojega Gospodarja z modrostjo in dobrim nasvetom! Razpravljaj z njimi karseda vljudno!” (En-Nahl, 125)
Kur’an pošilja močno kritiko o oholosti, kiburu (podcenjevanje drugih) in oholim ljudem.
„Ne stopaj ošabno po zemlji, saj zemlje ne moreš razcepiti, pa tudi z gorami se moreš meriti po višini.” (E-Isra, 37)
Kur'an kritizira tudi osebe, ki obrekujejo druge in kopičijo imetje samo za sebe.
“Gorje vsakemu obrekljivcu, ki se posmehuje, kopiči premoženje in ga prešteva, misleč, da ga bo imetje naredilo nesmrtnega.” (El-Humezeh, 1-3)
Islam nas uči, da je eno ljudsko življenje vredno kot celotno človeštvo. To so sporočila, ki smo jih slišali in govorili v času meseca ramazana. Pričakujemo, da smo nekatere od teh spočil tudi sprejeli ter, da jih bomo prakticirali v prihodnosti. Zgodovinska izkušnja islama in večstoletna praksa naših prednikov so močna osnova našega razumevanja islama. To je pot kateri so predani imami in tolmači islama v naših džematih. Vera mora združevati ljudi. Vsako tolmačenje vere, ki ločuje ljudi ni utemeljeno na sunni (način življenja poslanca Muhammeda) Muhammeda, naj je mir z njim. Vsako društvo ali skupnost ima člane, ki dvomijo in pogosto sumijo v svoja prepričanja. Za takšne je treba izgovarjati dove (molitve) in prositi Vzvišenega Boga, da jim pomaga. Muhammed, naj je mir z njim, nas je seznanil z dejstvom, da je poslan da opominja ljudi. Ne pa da jih preklinja. On je s svojimi neistomišljeniki in osebami, ki so ga preganjali in pogosto varali zadrževal ljudsko dostojanstvo. To je in mora biti tudi za nas močan izvor inspiracije, da nadaljujemo hoditi po poti naše vere tudi kadar ne vidimo pozitiven rezultat pred seboj. Mi smo Skupnost, ki poziva, da se dela dobro in odvračamo od zla.
Spoštovani bratje,
Popolnoma je jasno, da je naše delovanje in vaše sodelovanje v ibadetih (molitvah) kot tudi v celotnem življenju in delu Islamske skupnosti svobodno in prostovoljno. S pomočjo našega prepričanja v načela islama: vera v Enega Boga, angele, razodete knjige, Božje poslance, Sodni Dan in Božjo usodo, vsi skupaj skušamo narediti čim več dobrih del za Islamsko skupnost in družbo v celoti v kateri živimo. Tako se potrjujemo kot verniki in člani džemata (Skupnosti) katerem pripadamo. Musliman ima obveze, ki so individualne, družinske, džematske, profesionalne in družbene. Ko so vse komponente izpopolnjene potem lahko govorimo o odgovorni osebi, ki razume ljudsko poslanstvo, človeka kot kalifa (namestnika) na Zemlji. Naše poslanstvo je da gradimo dobre medčloveške odnose in razvijamo kulturo spoštovanja in tolerance med ljudmi. Islamska skupnost je skupnost vernikov, ki verujejo v Vzvišenega Boga in verujejo v poslanstvo Muhammeda, naj je mir z njim.
Želim vas spomniti, da smo 07. julija 2007 podpisali sporazum z Vlado Republike Slovenije o pravnem položaju Islamske skupnosti v Sloveniji. S tem sporazumom so definirana polja našega delovanja. Z druge strani, Islamska skupnost je natančneje pozicionirana v slovenski pravni sistem.
S Sporazumom je definirano v 4. členu, da pristojna telesa Islamske skupnosti, v skladu s pravili notranje organiziranosti, oblikujejo službe in organe Islamske skupnosti.
Imenovanje, odpoklici, odpovedi in premestitve verskih uslužbencev ali funkcionarjev Islamske skupnosti, so v njeni izključni pristojnosti oziroma v pristojnosti organov Islamske skupnosti.
Torej, ni dvoma o tem kdo je odgovoren za funkcioniranje organov Islamske skupnosti. Naši so prijatelji tisti, ki nas podpirajo v našem delu. In ne tisti, ki nam poskušajo podtakniti lažna dejstva o naši Skupnosti. Islamska skupnost v Slovenije je, hvala Vzvišenem Bogu, stabilizirana na radost njenih prijateljev in vseh njenih članov.
Sedaj je najbolj pomembno vprašanje za muslimane v Sloveniji izgradnja Islamskega kulturnega centra v Ljubljani. Obdobje dolgo približno štirideset let pričakovanja, da se to vprašanje reši nas obvezuje na resnost in previdnost v govoru o tem. Na podlagi podatkov s katerimi razpolagamo se stvari odvijajo v pozitivni smeri. Molim Vzvišenega Boga, da vse scile in haridbe, ki nam stojijo na poti uspešno premagamo in pridemo do cilja pridobitve vseh potrebnih dovoljenj za izgradnjo Islamskega kulturnega centra. Hazreti Ali je svetoval muslimane, da delamo na tem svetu kot, da bomo večno živeli ter, da se pripravljamo za Drugi večni svet (Ahiret) kot, da bomo jutri umrli. Iz tega sporočila si lahko tudi mi vzamemo sporočilo o džamiji v Ljubljani. Potrebno je močno verovati, da bodo džamijo zgradili tisti, ki se bodo največ trudili in prizadevali za reševanje tega vprašanja in tisti, ki imajo vero v Boga in ne tisti, ki si prizadevajo s tem pridobiti slavo in tosvetovna uživanja. Zato, ne sprašuj kdaj bo džamija, temveč sprašuj kaj lahko naredim da bo džamija v Ljubljani.
Pozivam vas, spoštovani bratje, da svoje otroke vzgajate in izobražujete v duhu našega tradicionalnega razumevanja islama. Dobro bi bilo, če si bomo zapomnili hadis (govor poslanca Muhammeda) Muhammeda, naj je mir z njim, v katerem je opisal svoje pristaše:
“Kdor ne spoštuje starejše člane našega društva, kdor nima milosti do otrok in mladih, kdor ne spoštuje in ne priznava učene ljudi, ni del naše Skupnosti.”
V hadisu je močno sporočilo v katerem se poudarja pomembnost transgeneracijskega razumevanja in spoštovanja. Vsakodnevno je več otrok, ki ne skrbijo za svoja starša, vsakodnevno je več staršev, ki v dnevnih svoje življenjske jeseni ne živijo skupaj s svojimi otroci. Zato je vprašanje družine za nas muslimane zelo pomembno. Ohranjajmo družinske in rodbinske odnose. Če nimate časa v času Bajrama obiskati svoje sorodnike potem jih vsaj pokličite po telefonu. Spomnite se, da nas je Muhammed, naj je mir z njim, učil, da dva vernika ne smeta biti skregana več kot tri dni ter, da morajo najti način, da rešijo nesporazume. Bajram je odlična priložnost, da sežemo v roko tudi tistim s katerimi se redko pozdravljamo ter prosimo za halal (opravičilo) oziroma premagamo svoje slabosti.
Vem da je veliko število muslimanov iz Slovenije odpotovalo v BiH, Makedonijo, Kosovo, Sandžak in Črno Goro, da bodo tam preživeli Bajram. Dva razloga sta za to: Eni želijo biti s svojimi sorodniki, drugi pa ne pristajajo na dejstvo, da Bajram praznujejo v športnih dvoranah.
Bajram je praznik mira in prijateljstva. Svetujemo vam, da bajramsko radost podelite s svojo družino, prijatelji in sosedi.
Molim Vzvišenega Boga, da podari zdravje vsem, ki so bolni. Molim Vzvišenega Boga, da naše najdražje, ki so umrli nagradi s svojo milostjo ter, da nam živim da moči in modrosti, da bomo na pravi Poti.
Vsem muslimanom v Sloveniji in svetu: Eid Mubarek. Bajram šerif mubarek olsun! Me fat Bajrami! Vesel in srečen Bajram! May this Eid bring blessings and prosperity to you!
Ljubljana, 1.ševval 1428/12.10.2007.
mufti Nedžad Grabus